Opera je muzičko-scenski žanr u kome se radnja donosi pevajući umesto govoreći. Neki teoretičari pozorišta smatrali su da se muzikom mnogo lakše mogu izraziti emocije nego samim govorom. Zato su pevanje u operi smatrali idealnim načinom da se izrazi sreća, tuga, ljutnja, radost, ljubomora…
Opera je slična pozorišnoj predstavi. Jedina vidna razlika je u načinu donošenja teksta - u pozorištu se tekst izgovara, a u operi se tekst peva uz muziku. Još jedna sličnost je u strukturi ovih dela. Sastoje se iz činova, scena i slika.
Operu izvode operski pevači (solo-pevači), horski pevači, baletski igrači i članovi simfonijskog orkestra. Prilikom izvođenja na sceni (pozornici) se nalaze svi izvođači, osim orkestra. Orkestar je smešten u posebnoj prostoriji ispod pozornice. Ustanove u kojima se izvode opere su operske kuće, ali mogu i da se izvode i u pozorištima koja su prilagođena za izvođenje opera.
Opera se sastoji iz arija, dueta, dijaloga, rečitativa, uvertire, horskih numera, baletskih numera, orkestarskih numera... Glavne i sporedne uloge imaju solo-pevači, dok balet i hor imaju ulogu naroda.
Prilikom pripremanja opere za izvođenje, dirigent i reditelj blisko sarađuju i prate višemesečne pripreme da bi opera kada izađe pred publiku doživela uspeh. Njima pomaže veliki broj osoba - koreograf, korepetitor, kostimograf, scenograf, inspicijent, šaptač, šminkeri, frizeri, krojači, obućari, vlasuljari, električari, moleri, slikari, stolari...
„KO ŽELI DA PEVA, UVEK ĆE PRONAĆI PESMU“
Operski izvođači koji su presudni u predstavljanju dramske radnje su solo-pevači/operski pevači. Pevačima se uloge dodeljuju prema njihovim vokalnim rasponima. Muški pevači su razvrstani na bas, bas-bariton, bariton, tenor i kontratenor. Ženski glasovi su alt, mecosopran i sopran. Osim toga, pevački glasovi se prepoznaju i po drugim karakteristikama osim raspona, kao što je boja, vokalni kvalitet, snaga, karakter, pa se pojavljuju i podvrste ženskih glasova – lirski sopran, koloraturni sopran, dramski sopran… Takva detaljnija podela pomaže da pevači dobiju uloge koje najbolje odgovaraju njihovom glasu. Zanimljivo je da se pevački glas menja tokom života. Nekada se vokalna zrelost postiže u tridesetim godinama, a ponekad tek u srednjim godinama.
Naši legendarni operski pevači i pevačice bili su Biserka Cvejić, Sultana Cijukova-Savić, Melanija Bugarinović, Živan Saramandić, Miroslav Čangalović, Zvonimir Krnetić, Nikola Mitić, Žarko Savić...
Naši najpoznatiji operski pevači I pevačice su Radmila Bakočević, Dragana Del Monako, Jadranka Jovanović, Branislava Podrumac, Radmila Smiljanić, Milka Stojanović, Jasmina Trumbetaš, David Bižić, Vladeta Dimitrijević, Lazar Jovanović, Željko Lučić, Nenad Marinković, Oliver Njego, Vojislav Spasić…
Nikola Milenković
PRVA SRPSKA OPERA
Za prvu srpsku operu smatra se delo Stanislava Biničkog Na uranku. Libreto (tekst) opere napisao je Branislav Nušić. Prvi put je zvedena 20. decembra 1903. godine u Narodnom pozorštu u Beogradu.
Branislav Nusić u svojoj knjizi Stari Beograd navodi da je operska umetnost u Srbiji zaživela još u prvoj polovini 19. veka. U Kragujevcu 1840. godine izveden je komad Ženidba Cara Dušana koga je činio skup pesama po ugledu na italijanske opera. Glumci su bili činovnici i profesori, scena i kostimi su bili "sklepani" od raspoloživih materijala, a orkestar je bila „banda knjaževska“ pod upravom svoga kapelmajstora Josifa Šlezingera, koji je i pisao muziku za sve pesme.
Početak beogradske opere kreće izgradnjom Narodnog pozorišta 1868. godine u kome su izvođene opera i operete. Prva pripremljena i izvedena beogradska opera je U bunaru 1894. godine. Opera je delo Vilema Blodeka, a izvedena je pod dirigentskom palicom Josifa Svobode.
Jos jedan od vaznih datuma je 1901. godina, kada je Božidar Joksimović napisao operu Ženidba Miloša Obilića, ali to delo nikada nije izvedeno.
U već pomenutoj operi Na Uranku 1903. godine nastupali su vrhunski operski pevaČi Sultana Cijukova I Žarko Savić.
Mitić Andrijana
PRSTEN NIBELUNGA
Vilhem Rihard Vagner je rodjen je 22. maja 1813. godine u mestu Lajpcig. Umro je 13. februara u Veneciji 1883. godine. On je bio nemački kompozitor, pesnik, esejista i muzički teoretičar.
Jedan je od najznačajnijih kompozitora opera, naročito „muzičkih drama“. Sam je pisao libreto za svoje opere. Sproveo je reformu i modernizaciju ovog muzičko-scenskog dela. Novine koje je uveo u operu su lajtmotiv (melodija koja se provlači kroz celu kompoziciju I oslikava određen lik ili situaciju) I „beskrajnu melodiju“ (nema izdvajanja posebnih arija, već muzika teče neprekidnim tokom). Najpoznatije Vagnerove opera su Tristan I Izolda, Holanđanin lutalica, Tanhojzer, Loengrin, Majstori pevači, Parsifal…
Prsten Nibelunga je ciklus od četiri opera. Naslov se nekad i prevodi „ Nibelungov prsten odnosno Nibelunški prsten. Opere ciklusa su : Rajnsko zlato, Valkira, Zigfrid i Sumrak bogova. Prsten Nibelunga je pisan po uzoru na drevne grčke dramaturge koji su ciklično pisali tri tragedije i jednu satiru. Ciklus predstavlja Vagnerovo najambicioznije delo. Izvodjenje sve četiri opere ukupno traje 15 sati.
Rajsko zlato je Vagnerova opera prva u ciklusu Prsten Nibelunga. Dramska radnja se zasniva na starogermanskoj mitologiji. Premijera Rajskog zlata je izvedena 22. Septembra 1869. godine u Narodnom pozorištu u Minhenu.
Valkira je druga opera u tetralogiji epskih opera Prsten Nibelunga. Premijera je izvedena 26. juna 1870. godine u Narodnom pozorištu u Minhenu. Od sve četiri muzičke drame Valkira se smatra muzički najbogatijom. Izvanredni su prvi prizor, zatim odlomak Kas Valkira i finale.
Zigfrid je treća opera u tetralogiji Prsten Nibelunga. Vagner prvobitno nije nameravao da stvori tetralogiju već samo herojsku operu Zigfridova smrt u tri čina, ali su iz nje na kraju proizašle četiri opere. Premijera Zigfrid je izvedena u Bajrojtu 16. avgusta 1876. godine.
Sumrak bogova je poslednja opera u tetralogiji Prsten Nibelunga. Premijerno je izvedena u Bajrojtu 17. avgusta 1876. godine, a dirigent je bio Hans Rihter.
Za izvođenje ciklusa Prsten Nibelunga, ne želeći da ih izvede u bilo kom pozorištu, Vagner je odlučio da sagradi sopstveno pozorište. Odlučio se za Bajrojt, malo mesto kraj Minhena. Da bi sakupio novac za izgradnju krenuo je na turneju po Nemačkoj, održavajući koncerte, a osnovana su i udruženja za sakupljanje sredstava. Veliku pomoć pružio je i sam kralj Ludvig. Pozorište, koje je nazvano Bayreuther Festspielhaus, otvoreno je premijernim izvođenjem kompletnog Prstena Nibelunga, koje je trajalo od 13. do 17. avgusta 1876. godine. To je bio prvi Bajrojtski festival, godišnja svečanost kada se u ovoj operskoj kući izvode Vagnerova dela. Festival se održava i dan danas i veoma je popularan. Na karte se u proseku čeka osam godina.
Mihajlo Pavlović
댓글