VOLT DIZNI – KRALJ DETINJSTVA
Volt Dizni (1901-1966) je bio američki fimski producent, režiser, scenarista i animator, jedan od najpoznatijih producenata pokretnih slika u svetu. Napravio je zabavni park Diznilend (1955). Zajedno sa svojim bratom Rojem Diznijem osnovao rodukciju Volta Diznija. Rođen je u Čikagu , srednju školu pohađao je u Čikagu. Istovremeno je sa srednjom školom pohađao Akademiju lepih umetnosti i počeo da crta stripove za skolske novine. Po povratku iz SAD, uz pomoć njegovog brata Roja Olivera zaposlio se kao ilustrator u Kanzas Sitiju, gde je upoznao Juba Iverska s kojim se sprijateljio i osnovao prvo preduzeće Ajverks i Dizni. Ubrzo su ga pozvali iz Kanzaske filmske kompanije da radi za njih to je prihvatio ali pod uslovom da dovede i svoju firmu. Zatim je osnovao još jednu kompaniju za crtane filmove , čija je glavna junakinja bila „Alisa u zemlji cuda”. Preduzeće je propalo i preselio se u Los Anđeles 1923. godine. Osnovao je studio braće Dizni. Sa 24 godina stvorio je svoj prvi originalni crtani lik zeca Osvalda , ali ga je Universal Studios oteo. Posao su započeli u garaži kamerom koju su kupili pozajmljenim novcem. Zatim su osnovali veći Volt Dizni studio. Posao oko distribucije filmova preuzelo je preduzeće Columbia Pictures. Iako je sa svojim preduzećem bio nekoliko puta na ivici bankrota i danas je najuspešnija kompanija u SAD i u svetu.
„Snežana i sedam patuljaka” je bio prvi dugometražni animirani film u produkciji Volta Diznija. Usledili su „Pinokio”, „Fantazija”, „Dambo”, „Bambi”... Najpoznatiji likovi Volta Diznija su: Paja Patak, Baja Patak, Miki Maus, Mini Maus, Pluton, Šilja, Mica, Belka i drugi, a najpoznatiji njegovi filmovi su „Pepeljuga”, „Alisa u zemlji čuda”, „Petar Pan”, „Ostrvo sa blagom”, „Lunja i Maza” , „101 dalmatinac”.
Uroš Petrović
Dims Tejlor (1885-1966) je američki muzički kritičar, kompozitor i promoter klasične muzike.
U filmu „Fantazija” pojavio se kao voditelj. Pre snimanja filma učestvovao je u odabiru muzike. Na početku svakog segmenta uvodi gledaoce u priču. Zbog njegovih detaljnih uvoda ukupno trajanje filma je bilo mnogo duže nego što je planirano.
*****
Režiju filma „Fantazija” radili su pisci priča Džo Grant i Dik Hiemer. Oni su od početka učestvovali u izradi ovog filma. Pre samog osmišljavanja animacija svih delova i snimanja filma, odabir muzike je dugo trajao. Grant i Hiemer su imali veliki broj sastanaka sa Diznijem, Tejlorom i dirigentom Leopoldom Stokovskim.
Džo Grant (1908-2005) je radio za Diznijev studio za animaciju kao dizajner likova i umetnik. Počeo je 1932. godine u kratkom filmu Miki Maus. Stvorio je Zlu kraljicu u „Snežani i sedam patuljaka”. Vodio je razvoj Pinokioa i koautor je „Fantazije”, „Damba”... Tokom Drugog svetskog rata, Grant je radio na ratnim crtanim filmovima, uključujući film „Firerovo lice” za koji je dobio Oskara.
Lady, protagonistkinja filma “Lady and the Tramp“, kod nas preveden kao „Maza i Lunja”, bila je zasnovana na Grantovom kućnom ljubimcu. Njegova ćerka je rekla da je Volt Dizni smatrao da pseće dugačko krzno izgleda poput haljine i predložio stvaranje priča sa njihovim psom.
Grant je napustio Dizni studio 1949. godine, ali se 1989. godine vratio da radi na filmu „Lepotica i zver”. Takođe je radio na filmovima „Aladin”, „Kralj lavova”, „Pokahontas”, „Mulan”, „Fantasia 2000” i „Pixarova čudovišta”... Poslednja dva filma na kojima je radio pre smrti, “Chicken Little“ i “Up“, bila su mu posvećena.
Grant je radio četiri dana u nedelji u Dizniju sve do svoje smrti. Njegov poslednji projekat, „Lorenzo”, za koji je osmislio ideju i pomogao u pisanju scenarija, dobio je nominaciju za Oskara 2005. godine. Ideja za ovaj film je zasnovana na njegovoj mački koja se 1949. potukla sa dve pudlice.
Ričard "Dik" Hiemer (1898-1979) bio je američki animator u Zlatno doba animacije.
Svoju karijeru je započeo animacijom u studiju crtanih filmova Raoul Barre 1916. godine. Pridružio se Fleischer studiju 1923. godine gde je razvio lik Klovna Kokoa. Kasnije se preselio u Holivud i radio kao animator i reditelj u studiju Charles Mintz. Kasnije se preselio u Disnei Studio, gde je ostao čitavu svoju karijeru. Neki od Hiemerovih najkreativnijih radova urađeni su u partnerstvu sa Džoom Grantom, poput „Fantazije” čiji su reditelji bili, „Dumbo” za kojoga su uradili scenario i nekoliko propagandnih filmova za unapređenje ratnih napora SAD tokom Drugog svetskog rata.
Petar Veličković
Leopold Stokovski (1882-1977) je američki dirigent. Čak 25 godina je vodio Filadelfijski simfonijski orkestar. Pod njegovim vođstvom ovaj orkestar je postao jedan od najboljih u Americi i poznat u svetu.
Pojavio se u nekoliko filmova od kojih je najpoznatiji „Fantazija”. Sa svojim Filadelfijskim simfonijskim orkestrom u ovom filmu izvodi sedam kompozicija. Učestvovao je i u izboru kompozicija koje će se naći u filmu.
Saradnja između Diznija i Stokovskog se desila slučajno. Sreli su se u restoranu i dogovorili su saradnju.
*****
Filadelfijski simfonijski orkestar je osnovan 1900. godine. Nalazi se u grupi „Velika petorka” - pet američkih simfonijskih orkestara koji su uticali na veliki razvoj i popularizaciju klasične muzike u Americi.
Pod dirigentskom palicom Leopolda Stokovskog postao je orkestar od nacionalnog značaja i razvio prepoznatljiv „Filadelfijski zvuk”.
*****
Johan Sebastijan Bah - Tokata i fuga d-moll
Johan Sebastijan Bah (1685-1750) je nemački kompozitor. Bio je najbolji orguljaš svog vremena. Jedan je od prvih značajnih muzičara koji je otkrio mogućnosti klavira i napisao izuzetno veliki broj kompozicija za ovaj instrument.
Tokata i fuga u d-mollu je najpoznatije delo ikada napisano za orgulje. Sastoji se iz dva dela - uvodne tokate prepoznatljivog početnog motiva i polifone fuge.
U filmu „Fantazija” ova kompozicija obiluje apstraktnim oblicima i živim bojama koje se kreću u ritmu.
*****
Petar Iljič Čajkovski - Krcko Oraščić
Petar Ilič Čajkovski (1841-1893) je bio najpopularniji ruski kompozitor svih vremena. Od svoje pete godine išao je na časove klavira i već za nekoliko meseci svirao je odlično. Završio je filozofiju prava na Institutu za tehnologiju u Petrogradu. SVe vreme je nastavio sa časovima klavira i proširivanjem svog znanja u muzici.
Čajkovski je sa 14 godina komponovao valcer u pomen na svoju majku koja je umrla od kolere. Napustio je školu 1859. godine i zaposlio se kao sekretar u Ministrstvu pravde gde se ubrzo zatim priključio horu ministarstva. Poznat je po svojim baletima. Počeo je da ih komponuje poslednjih godina svog života. Nakon poslednja dva, njegovi savremenici su počeli da ga cene kao jako dobrog kompozitora. Najpoznatiji baleti su „Labudovo jezero”, „Uspavana lepotica”, „Krcko Oraščić”. Napisao je i deset opera od kojih su najpoznatije „Evgenije Onjegin” i „Pikova dama”. Komponovao je i simfonije, koncerte, uvertire...
„Krcko Orašćič” (1892) je poslednji balet koji je napisao Čajkovski. On sam nije bio mnogo zadovoljan ovim delom. Čak je nerado prihvatio ponudu da komponuje ovaj balet. Balet je u dva čina i poznat je po upotrebi čeleste. U baletu se radi o ljubavi princa Krcka Oraščića i šećerne vune. Balet „Krcko Oraščić” se nije pokazao preterano uspešnim u početku. Međutim, početkom XX veka, ponovo se javlja interesovanje publike za ovaj balet, pa se on sada često izvodi i to naročito u vreme Božića.
U filmu „Fantazija” korišćeno je više melodija iz ovog baleta - „Ples šećerne trske”, „Kineski ples”, „Arapski ples”, „Ruski ples”, „Ples frula”, „Valcer cveća”. Svi ovi plesovi su iskorišćeni za opisivanje godišnjih doba.
Anđela Milovanović
Pol Dika - Čarobnjakov učenik
Pol Dika (1865-1935) je francuski kompozitor. Osim komponovanja bavio se muzičkom kritikom, naučnim radom, ali i pedagoškim radom. Bio je jako samokritičan, pa je uništio veći broj svojih kompozicija.
Njegova najpoznatija dela su orkestarska uvertira Polyeucte, Simfonija C-dur, simfonijska poema The Sorcerer’s Apprentice („Čarobnjakov učenik”), Sonata za klavir es-moll, Varijacije na Ramoovu temu za klavir, opera Ariane et Barbe-bleue, balet The Peri...
Simfonijsku poemu „Čarobnjakov učenik” komponovao je 1897. godine prema istoimenoj Geteovoj poemi iz 1797. godine. Priča počinje kada stari čarobnjak odlazi iz svoje radionice ostavljajući svog pomoćnika samog. Pomoćnik, kome je dosadilo da sam donosi vodu iz bunara, začara metlu koja počne to da radi umesto njega. Na žalost, pomoćnik se uspava i probudi ga voda koja je preplavila sobu. Sav užasnut, on skoči sa stolice kako bi zaustavio metlu, ali tada shvata da ne zna čini kojima bi prekinuo magiju. On tada uzima sekiru i prepolovi metlu, ali time samo dobija dve metle koje sada donose vodu duplo brže. Celu situaciju spašava stari čarobnjak koji u tom momentu dolazi i prekida čini. Priča se završava čarobnjakovom porukom da magiju ne treba shvatati olako i da je smeju koristiti smo iskusni.
Animacija „Čarobnjakov učenik” je prvobitno trebala da bude u filmu „Smešna simfonija” kojim bi se vratila popularnost Miki Mausa. Zbog finansijskih problema odlučeno je da „Čarobnjakov učenik” bude deo dugometražnog filma „Fantazija”.
Veljko Milovanović
Igor Stravinski - Posvećenje proleća
Igor Stravinski (1882-1971) bio je ruski kompozitor, koji je veliki deo života proveo u Švajcarskoj i Francuskoj, a zatim i u SAD-u. Smatra se za najuticajnijeg kompozitora 20. veka.
„Posvećenje proleća” je balet Starvinskog iz 1913. godine. Prvo prikazivanje ovog baleta bilo je u Parizu 29. maja 1913. godine u koreografiji Vaclava Nižinjskog i producenta Sergeja Djagiljeva.
Balet se sastoji iz dva dela - Divljenje zemlji: Čarobnjak predviđa dolazak proleća, a mladi izvode prolećne igre; Žrtva: Mladi kruže, opisuju magijske krugove, dok devojka određena za žrtvu vodi igru i pritom od iscrpljenosti umire.
Ovaj balet je napisan za orkestar i to od čak 3 klarineta, bas klarineta, 4 fagota, bas trube, 3 trombona, gudačkih instrumenata... Scene su inspirisane paganskom kulturom.
Kompozicija „Posvećenje proleća”, u filmu „Fantazija”, prikazuje nastanak sveta od bakterija pa do dinosaurusa. Ovaj deo se u filmu završava masovnim umiranjem dinosaurusa i otvaranju puta razviću sisarima.
Sara Čekrlić
Ludvig van Betoven - VI simfonija, Pastoralna
Ludvig van Betoven (1770-1827) je nemački kompozitor. Pripada grupi bečkih klasičara zajedno sa Mocartom i Hajdnom.
Komponovao je dela za klavir, kamerna dela, koncerte, simfonije...
Simfonija br. 6 Ludviga van Betovena nosi i ime „Pastoralna simfonija”. U njoj je opisana priroda koju je Betoven obožavao.
U filmu „Fantazija” Betovenova Šesta simfonija je animirana elementima grčko-rismke mitologije. Možemo naići na kentaure, kupida, faune i druga mitološka bića.
*****
Amilkare Ponkijeli - Igra časova (Igra satova)
Amilkare Ponkijeli (1834-1886) je italijanski kompozitor. Najpoznatiji je po svojim operama od kojih je najpoznatija „Đokonda”.
Kompozicija „Igra satova” ili „Igra časova” je baletska muzika iz opere „Đokonda”. nalazi se na kraju trećeg čina opere. Muzikom su oslikani sati u toku dana - svitanje, dan, sumrak i noć.
U filmu „Fantazija” melodija ove baletske numere je animirana kao balet u četiri celine. Prvi deo izvode nojevi, drugi deo izvode nilski konji, treću celinu izvode slonovi i poslednji deo izvode aligatori.
*****
Modest Musorgski – „Noć na golom brdu”
Modest Musorsgki (1839-1881) je bio ruski kompozitor. Majka ga je podučavala da svira klavir još kada je imao samo 6 godina. Bio je veoma talentovan. Upisao je Vojnu školu, ali je ubrzo napustio da bi se posvetio muzici. Njegova najpoznatija dela su ,,Boris Godunov”, ,,Hovanščina”, ,,Noć na golom brdu ”...
Musorgski je „Noć na golom brdu”, ovu „strašnu” kompoziciju, napisao u svojoj 28-oj godini i bio je veoma ponosan na nju. Na žalost, njegovom tadašnjem mentoru, Miliju Balakirjevu, nije se svidelo ovo delo i odbio je da ga izvede. Razočaran ovakvom reakcijom, Modest je iskoristio delove kompozicije i ubacio ih u druga dva svoja dela – operu-balet „Mlada” i operu „Soročinski sajam”. Vremenom je Modestova kompozicija ipak postala veoma popularna i to najviše zahvaljujući njegovom prijatelju i kolegi Nikolaju Rimskom - Korsakovu, koji je delo obradio u formi orkestarske fantazije pet godina posle smrti Modesta Musorgskog. Prvo izvođenje bilo je u Moskvi.
Franc Šubert - Ave Maria
Franc Šubert (1797-1828) je bio austrijski kompozitor. Bio je pristalica romantizma u muzici. Šubert je svoj život proveo u Beču, a živeo je od toga što je bio učitelj muzike. Zajedno sa prijateljima je priređivao privatne koncerte koje je nazivao ,,Šubertijade”.
Jedna od značajnih kompozicija bila je “Ave Maria“. Ona je katolička molitva upućena Svetoj Mariji, majci Isusovoj. Osim katolika, „Zdravo Marijo” se može pronaći u posebnom obliku molitve i kod pravoslavaca čiji tekst je utvrđen još 1656. godine.
Prevod molitve:
Zdravo, Marijo, milosti puna,
Gospod s Tobom.
Blagoslovljena Ti među ženama
i blagoslovljen Plod utrobe Tvoje, Isus.
Sveta Marijo, Majko Božja,
moli za nas grešnike,
sada i na času smrti naše.
Amin.
„Noć na golom brdu” Musorgskog i Šubertova “Ave Maria“ predstavqaju završnicu filma „Fantazija”. Đavo u ponoć priziva zle duhove i mrtve duše na Golo brdo. Oni plešu i lete kroz vazduh dok ih ne vrate zvona anđela. Nakon toga čuje se hor koji peva Ave Maria.
Anđelija Đurkovic
Kako se pravi animirani/crtani film?
Animacija je tehnika kojom nastaju animirani ili crtani filmovi. To je vid filmske umetnosti. U animiranom ili crtanom filmu likovi i pozadina su nacrtani.
Da bi se snimala 1 sekunda animiranog filma potrebno je 24 crteža, što znači da za 10 minuta filma je potrebno 24 400 pojedinačnih slika u koje je uložen veliki trud i rad mnogobrojnog tima ljudi.
Sav posao ranije je otežavala pozadina, jer bi na svakoj novoj slici morala biti u potpunosti ista. Pravu promenu u animaciji i njenom stvaranju je donela pojava providne folije, na kojoj su se mogle crtati promene, koje bi odavale utisak pokreta ili izraza lica. Folije su slagane jedna preko druge na pozadini, koja bi u tom slučaju ostala ista. Slike su fotografisane kadar po kadar i tako bi nastao pokret. Svi autori animacije su koristili ovu tehniku, sve do velikih promena tehnike računara.
Dvadesetih godina prošlog veka, braća Dejv i Maks Flajšer stvorili su nekoliko čuvenih junaka animacije – Popaj i Klovn Koko. Najpoznatija animirana životinja svih vremna je Miki Maus. Mikija je stvorio Volt Dizni, a prvi film u kome se pojavio Miki bio je ,,Ludi avion” 1928. godine. Tada animacija dožljivava pravi bum, publika se toliko zainteresovala za nove dogodovštine Mikija i njegovih prijatelja Šilje, Paje Patka i Plutona.
Diznijeva želja za isprobavanjem novih animacija ga je proslavila. U ciklusu ,,Smešne Simfonije” svaku animaciju je pratilo poznato delo klasične muzike. Diznijeva odluka da snimi dugometražni animacioni film, koji bi trajao 80 minuta, svi kritičari su smatrali greškom. Ali nasuprot ,,Snežani i sedam patuljaka“ iz 1937. godine, „Smešne simfonije” dostižu veliku gledanost, pune bioskope, a uspeh je neočekivano veliki. Od tada Diznijev studio je neprekosnoven. Usledili su filmovi ,,Pinoki” 1940. godine, ,,Dambo” 1941. godine, ,,101 dalmatinac” 1961. godine , ,,Knjga o džungli” 1967. godine i drugi...
Još jedan od poznatih studija za animacije je Vorner Brothers. Najpoznatije njihove animacije su ,,Duško Duguško”, ,,Mačak Silvester”, ,,Patak Dača”, ,,Pera Kojot”, ,,Ptica trkačica” i dr... Zatim studio Hana-Barbera sa likovima u animacijama ,,Tomi i Džeri”, ,,Porodica Kremenko” i dr...
Pojavom tehnike računara i mogućnost njihove obrade doneli su veliki preokret u stvaranju novih animacija. Računarske animacije se danas stvaraju u 3D grafici. Takođe se promena slika vrši samo velikom brzinom, a slike su samo blago izmenjene. Prva u istoriji animacije računarske tehnike je Diznijev film ,,Priča o igračkama”.
U izradi animacija za film „Fantazija” učestvovalo je oko 1000 animatora, umetnika i tehničara. Film sadrži više od 500 likova. Vodilo se računa o bojama scena da ne bi došlo do mimoilaženja prilikom sastavljanja delova. Izrađivani su trodimenzionalni modeli likova od gline da bi animatori mogli da sagledaju likove iz svih uglova. Za ovaj film napravljena je nova kamera koja je mogla da snimi čak sedam slojeva (nivoa) istovremeno, tri više od stare kamere.
Tokata i fuga d-moll su animirane po uzoru na film „Kutija u boji” koji se zasnivao na apstraktnoj animaciji. Glavni animatori su bili Saj Jang i Oskar Fišinger.
Pošto se „Krcko Oraščić” sastojao iz više delova, svaki deo je animirao drugi autor. Ipak glavni animator je bio Art Babit. Zanimljivo je da su za potrebe animacije u studio dovedene profesionalne plesačice koje su na sebi imale suknje u obliku cvetova i arapski plesač koji je poslužio za animiranje pokreta zlatne ribice.
Animiranje „Čarobnjakovog učenika” je trajalo dugo jer je započela još u okviru „Vesele simfonije”. Prve animacije je započeo Preston Bler. Za potrebe filma „Fantazija”, Mikija je retuširao animator Fred Mur, koji je prvi put dodao zenice u očim likovima. Za scenu kada Miki prolazi kroz vodu korišćen je snimak sportiste koji trči i skače preko zvučne bine sa buradima na putu.
„Posvećenje proleća” radio je čitav niz animatora. Za potrebe rada na animacijama oni su morali da sarađuju sa biologom i paleontologomn iz Muzeja prirodne istorije, ali i sa astronomom. Posmatrali su komete i magline iz opservatorije, ali i stado iguana i bebu aligatora.
Pastoralnu simfoniju je, takođe, radio veliki broj animatora. Prva verzija je naišla na problem zbog obnaženo nacrtanih supruga kentaura. Ovo je moralo da se promeni pre izlaska filma.
„Igru časova” radilo je jedanaest animatora. Dizajn slonova i aligatora radio je nemački ilustrator Hajnrih Klaj. Nilski konji i nojevi delo su karikaturiste Tomasa Salivanta. Animatori su morali da posećuju zoološki vrt i da prate pokrete životinja, a animator Džon Henč je morao da posećuje i baletske predstave. Kao uzori za animirawe nekih likova korišćeni su snimci baletskih igrača. Naročito je zanimljivo da je za ples nilskog konja korišćen snimak plesačice teške 90 kg.
„Noć na golom brdu” je animiran od strane Vladimira Bil Titla čiji dizajn je inspirisan skicom švajcarskog umetnika Alberta Hurtera. Te delove je dalje razvio danski ilustrator Kej Nilsen.
Za kraj filma Ave Maria je trebalo da donese emocionalno olakšanje publici i Dizni je zahtevao da nema mnogo animiranih pokreta.
Kristina Matić
Comments