Vojislav Vojkan Borisavljević (1947-2021) bio je srpski kompozitor i dirigent. Komponovao je više od pet stotina pesama za najpoznatije jugoslovenske pevače — Lea Martina, Zdravka Čolića, Đorđa Marjanovića, Mikija Jevremovića i mnoge druge, kao i za brojne televizijske serije i filmove, poput serija Sivi dom i Vruć vetar i filma Lajanje na zvezde.
Borisavljević je u našoj zemlji završio samo deo muzičkog obrazovanja. Onda je upisao Filozofski fakultet i dogurao do apsolventa sa visokim ocenama. Uporedo sa filozofijom otkrivao je mogućnosti violine i klarineta. U Parizu je upisao i završio privatnu školu dirigovanja i kompozicije. Tamo je naučio sve ono što mu je kasnije trebalo za komponovanje i dirigovanje. Bavio se muzikom širokog spektra i zbog te svoje svestranosti govorio je da nije definisan kao autor.
U muzičke vode uplovio je rano, još kao sedamnaestogodišnjak, kada je snimio prvu ploču i to rokenrol, ali je ubrzo posle toga, prešao na mekše, zabavne i pop note. I – to je bilo to. Posle toga njegova biografija prelazi u nabrajanje nagrada i učešća na silnim muzičkim festivalima, komponovanje pozorišnih mjuzikla, filmske i televizijske muzike. Recimo 1968. godine osvaja nagradu u Subotici, na festivalu muzičke omladine, komponuje muziku za film Višnja na Tašmajdanu, a već 1969. godine piše prvi mjuzikl Beograd nekad i sad za Pozorište na Terazijama. Sedamdesetih sledi još veći zamah u karijeri, rad u najboljem televizijskom šou programu svih vremena po mnogima Obraz uz obraz sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem, pa serije Više od igre, Vruć vetar, Sivi dom, za muziku u filmu Lajanje na zvezde nagrađen je Zlatnom mimozom u Herceg Novom 1997. i još mnogo filmova i televizijskih serija, zaključno sa Belom lađom.
Muzički je najviše uspeo u seriji Više od igre, a Vruć vetar doneo je veliki hit A sad adio koji je ušao u sve kafane, što je i najveće priznanje za jednog kompozitora popularne muzike.
Luka Golubović